NinaRichi'n blogi

Zivot je milostiv,koliko god lose misljenje ponekad o njemu imali.

Pruzi nam skoro uvek i drugu sansu.Cesto i vise njih.Da ispravimo greske, nastavimo zapoceto, da skupimo hrabrost i krenemo napred.

Da,zivot to cini.Ali ti..ti ne..Ne sansu za nove pocetke.Ne trazim ih.

Samo barem da pokusas da shvatis, da razumes da je nekad tesko,mozda i nemoguce izabrati.

Imalo je u mome srcu mnogo ljubavi za tebe.Nemoj nikad sumnjati u to.

Mada,znam da mi neces verovati, ne mozes ti to razumeti.

Ono sto mi je nedostajalo je 'petlja''..ili hrabrost..kako god..
Bojala sam se da ostavim sve,i da krenem daleko.U susret tebi.

Bojala sam se da…

Ljubitelji fudbala,
Sigurna sam da za ovo vreme dok traje SP cete dobiti od svojih bliznjih bar po jednu (ako nista a ono usputnu) kritiku kako se svake veceri ''parkirate'' ispred Tv-a a nikakve koristi od toga.Naprotiv, samo ''nabijate'' jos vece troskove (kokice, kikiriki , pivo) i tako dodatno opterecujete budzet.
Ali umesto da trosite vreme na objasnjenja tipa ''fudbal je navaznija sporedna stvar na svetu'' i sl uz malo znanja i srece mozete i da zaradite.
Ako nista a ono za pivo i kikiriki :)
Sigurna sam da ste do sada vec svi ''skontali'' da pricam o kladionici.
Ne, ne nagovaram vas da ne…

Ovaj tekst ,iako nije moj, cu podeliti sa vama jer mi se posebno dopao.
Cesto,za iznosenje svog misljenja ili stava,za bavljenje odredjenim temama u Blogu dovoljno je samo sloziti se sa vec napisanim.
Naravno, osim ako ne postoji preka potreba da se vec bezbroj puta napisanim tekstovima(cesto i od strane stucnih osoba u zavisnosti od tematike) obrne ili izmeni redosled reci i ''otkrije topla voda'' :).

Veoma rasprostranjena zabluda je da smo ili racionalni ili emotivni. Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja. Naučite kako da vaša osećanja rade za vas, a ne protiv vas!

Da li vreme leči sve?…

Ponesena desavanjima sa Evrovizije kao i raznim komentarima posle ne mogu da se ne zapitam..U kom to smeru idemo?
Pobednik/pobednica Evrovizije izvesna Koncita..i sva ''prasina'' koja se digla oko toga..
Jedan procitani komentar me najvise naveo na razmisljanje .Pise jedna zena ''Pita me dete sinoc dok smo gledali pobednika ''mama sta je ono'' a ja ne znam sta da mu kazem.
Zaista, sta reci recimo detetu od 4-5 godina a da ga pri tom ne zbunite?Kako objasniti a da ne budemo ni previse grubi a ni da prikazemo tu pojavu kao nesto potpuno normalno, sto ce kod deteta u tim godinama a i…

Coveka cesto sitnica, neka banalna stvar ,podstakne na ozbiljna razmisljanja.
Sitnice zivot cine, a upravo iza tih naizgled sitnica ''kriju'' se 'slike i prilike'' naseg drustva,medjuljudskih odnosa,karaktera savremenog coveka.
Naravno, da se razumemo, generalizovanje u bilo kom obliku ne podrzavam, i naravno da izuzetaka ima, ali gledano na osnovu ''ispitanog'' u ovom slucaju posmatranog ''uzorka'' dolazi se do nekih ''statistickih'' podataka i izvesti neke opšte zaključke.
Koji , opet u ovom slucaju, su za mene (nekog za drustvo nebitnog pojedinca) razocaravajuci.
Elem, da ne duzim (dobro, znam, vec jesam) posmatranjem ponasanja i karaktera ljudi u bilo kojoj manjoj zajednici (stanari jedne stambene zgrade, kolektiv…

Znam, znam najbolje i najlepse je kada je osecaj ljubavi uzajaman.
Medjutim, postoje i one neuzvracene ljubavi, ljubavi koje donose i patnju i bol i suze i razocarenja.
Da li ih uopste mozemo nazvati ljubavlju ako su osecanja jednosmerna?
Mozemo naravno, jer ljubav je, kazu, kada volimo BEZ OBZIRA a ne ZATO STO.
Dakle, ako izuzmemo uzajamnu, kao najlepsu i najkompletniju ljubav, sta je bolje VOLETI ili BITI VOLJEN?
Ne znam,verovatno na osnovu licnih iskustava svako ima neko svoje subjektivno vidjenje pa i odgovor na ovo pitanje, a ja licno , ipak bih se opredelila pre da volim pa makar mi ta ljubav ne bila…

Odjekuju koraci prolaznika, poplocanim trotoarima,remeteci tisinu jednog popodneva.
Koraci..laki i teski, brzi i spori, tromi i hitri.Svaki je prica za sebe.
Posmatram ta nepoznata lica sto koracaju,pitajuci se kuda idu?
Ceka li ih neko ili zure za sto vise ovog DANAS dok to ne postane JUCE? Idu li u korak sa vremenom plaseci se da ne zaostanu?
Mozda jure da prestignu zivot,nadajuci se da ce mu tako promeniti tok?
Hoce li ga prestici?Ili ce tada biti previse umorni da bi ga ziveli.
Gledam i one druge sto nogu pred nogu, skoro gegajuci se,promicu kraj mene.
Da li su i oni nekad zurili?Trcali za necim, hitali ka nedostiznom,dok…

-Mama,kad porastem bicu programer.Kazu da oni puno zaradjuju.I ja cu tako..Imacu puno para..Svasta cu da kupim.Svi ce da mi se dive..
-Sine,kad porastes bices prvo covek, a cime ces se baviti to je manje vazno.
-Ali kako mama?Zar svako kad odraste nije covek?Milan ce biti lekar,Dejan ce postati pravnik..a ja cu biti samo covek.Zasto?
-Nije sine.Svi su ljudi, ali covek je redak..Zavrsices i ti skolu,koju god zelis, ali biti covek nije ''samo''.Meni ce to biti najdraza tvoja ''diploma''.
-A mama je l' se i za to puno uci?Milan kaze da ce biti lekar i da mora da bude dobar djak da bi upisao fakultet.
-Uci…

-Posto smo veceras u duhu sume, zacarane ili ne...evo i moj skromni doprinos :)