Doba u kome se u načinu življenja nameću moralni impreativi, u kome se sama bit našeg društva ogoljuje velikom brzinom, kada sebičnost, sujeta I pokvarenost duha nagrizaju tanane niti našeg bitisanja, a svaki argument govori u prilog  važnosti emocionalne inteligencije zavisi od povezanosti izmedju  sentimenta, karaktera i moralnih instikata zajedničkog postojanja.

Temeljni etički stavovi u životu izviru iz emocionalnih sposobnosti.

Impulsivnost je medijator  emocija

 

Ili emocije ili inteligencija u  spoznaji praćenja i razlikovanja  ličnih  i osećanja drugih ljudi?

I tu se ispoljavaju i izlaze na površinu nebrojene karakterne osobine koje odredjuju i usmeravaju ponašanje neke osobe.

Najgori načini su oni gde kroz sujetu nastaje  kreiranje iluzija  udaljenih od realnosti da bi se sakrio jaz izmedju stvarnosti gde se zbog nečega oseća niža vrednost, i potrebe da se oseća viša vrednost po cenu za koju ne pitamo koliko košta.

Nastojanje da se  postigne sopstvena važnosti kroz iluziju o postojanju zavere  uperene protiv  odredjene ličnosti ili većine.  

Način mišljenja za neodoljivom   potrebom da se uvek bude u pravu.

Konstantno nezadovoljstvo , nadmenost, superiornost , gordost, sujeta su prisilno zauzimanje višeg položaja u odnosu na druge podpomognuto iluzijama koje podrivaju realnost okružanja u kome bitišemo.Nivo stepena razvoja  emocija u sprezi sa  inteligencijom  nije ubijanje ambicije i želje za uspehom, već je put koji nam pokazuje da se ne radi nešto da bi se čovek dokazivao pred drugima primenjujući najpodmuklije metode ponižavanja , nego da bi živeo bolje i ostvario sebe na načina koji najbolje zna.

Tykkää! 2