СЕЋАЊА
Незнам да ли сте приметили, да када имате и превише могућности пред собом, увек је обично проблем концентрисаност у избору за почетак. Да ли је повод превише еуфоричан или циљ исувише симболичан у мислима, па изостане брзо сва надахнутост и лепршавост жеље. Са годинама, могућности су све ређе, а страх од неуспеха све већи. па почеци остају само у сећању, као нешто што је само било...За ваљани почетак, за добар део неуспеха, кривац је само сећање.
cool
хвала