Jel' vam drago sto me opet cujete?

Jasta nego jeste! Vidite, necemo da se lazemo sada. Znam ja da vi mene jako volite. To su posebne vibracije izmedju moje i vase duse koje su nekim cudnim spletom okolnosti spojene. Ne moramo cak ni da budemo zajedno, ali mi se volimo i vi ste uvek tu, i kad niste pored mene. Posebna je to vrsta povezanosti. Emotivna telepatija se stvori medju nama i kad smo hiljadama kilometara udaljeni jedno od drugog. Osecam da sam zdrava i po vase zdravlje. Doduse, za tu tvrdnju nema bas nekih dokaza, ali sudim po tome sto uticem pozitivno na vase raspolozenje, sto sam omiljena i pozeljna. Ja sam vam k'o lek.

Ni ja vas ne mogu da ne volim. Blago li je Mici sto vas ima, k'o da vas znam od rodjenja. Onako ''odoka'' gledajuci reklo bi se da ste vi bolji ljudi nego sto se o vama prica. Ali hej, sta oni znaju? Ustvari, toliko su male, sporedne, te price, smesne za spomenuti.

Ono sto vredi spomenuti je to da vi ni ne slutite gde sam vam ja bila? Nista strasno sto ne znate. Nije vam ovo pitanje vazno u zavrsnom ispitu, niti odgovor odredjuje vasu buducnost.

Znate, bila sam vam pozvana u Pariz, neki glavni grad Francuske cega li vec, na neki seminar. Po dolasku sve blokirano, boja naroda nema kakvih nema. Kad sam pitala koji je povod? Kaze ljubazni domacin: Pa jeste li vi neka kraljica ili gresim?

Ja onako u sebi:

Mico! krunu ti 'ebem, da ti 'ebem. Ti dosla da prosetas s*se, a ovi udarili visoke pocasti rezervisane samo za tebe. Ja u soku. Gotovo. Umirem. Dos'o mi kraj, onaj odozgo izvadio tefter i poceo da me precrtava. Zavikah, leleee majko umrecu ti. Samo sto to izrekoh, tik pored mene zaustavlja se limuzina sa sestoro vrata. Izlazi gospodin u tamnom odelu klanja se i otvara zadnja vrata limuzine. Ja sta cu, udjem. Ganuta tolikom paznjom i gostoprimstvom, suza suzu stize. Svaka je iskrena, babe mi moje rodjene, pokojnice.

Gospodin srednjih godina koji je sedeo pored mene na zadnjem sedistu pruza mi ruku, prestavlja se:

Eman.el Makr.n.

Dok nas paparaci na motorima u stopu prate i skljocaju kamerama, gospodin Ma.ron gleda u mene i ne trepce. Ljubav izvire u njegovim ocima. Vidim ja da se on lozi na mene prilicno i sve ceka neku vecu krivinu da se ocese o mene. Primaknuo ruku bezobrazno blizu. Meni jurnu krv u obraze. Imam onaj tugaljivi pogled, s' obrvama na dolje ...stid me. Ne volim ja da se vacarim i ljubakam pa makar to bio i Eman.el Mak.on licno. Dobro de, takva sam i nemoj da mi sad zbog toga aplaudirate.

Ja, Makr.n i erotika, mozete da zamislite. Sta je bilo posle, pojma nemam. Pre dva dana me pustili iz sok sobe. Srusila me temperatura, pala u nesvest. Jedva ziva ostadoh, utekoh. Zbrisah odatle prvim prevoznim sredstvom. Uz tezak uzdah reci cu samo: meni se stra' u kosti uselio. Mico! Ako Br.zit (prva dama Francuske) za ovo sazna, ti si mrtva zena.

Kazu da svaki covek ima dva pocetka; dan kada se rodio i dan kada je otkrio zasto je rodjen. Ja sam vrlo verovatno rodjena da vam pricam price. A vi mozete da zaboravite sve sto sam napisala, ili sto je jos gore da nista ne procitate. Ako mi danas citanost ne poraste za 100%, ja vise necu sa vama da se druzim. Izdali ste me. Bando! I ko je vama dao za pravo da ne citate moj blog onako kako sam ja zamislila? Da imam po 3 hiljade poseta dnevno, i da jednog dana od toga zivim i izdrzavam buduceg mladog muza?

S ljubavlju i postovanjem, vasa baba Mica.

Kraljica!