Ako me dirneš istina će nestati i nikad je više nećeš čuti glas koji te zove tvojim imenom,bićeš uvenuli cvet u samoći što spava.Izgovaraćeš ime koje te ostavi u mladosti a duša oplakivati i govoriti u sebi u suzama tužne reči ,što te nema,i zašto nestade to malo nade, te svetlosti što proganja sunce u noći.Srce svojom samoćom stezati grudi,a lice pokrivenom maskom dužinom tvoje kose,očima uprtim, u prazno, zamaskiranom čežnjom žalosti nepravdom što ti nanosi bol.Tvoja drskost, sumnjičava neprekidna narav i dragocenost što iz tebe izuskuje iskaljuje nadmoć nad njim , nad srcem .Nikad se nećeš probudiit iz svog sna što nadaleko nadvikuju kao u bici.Ljubav se netrezni gubi snagu i pretvara se u kamen koji se lomi na hiljade delova ,na hiljade uspomena ono što je trebalo prećutati i ono što je trebalo reći,oprosti........
Ei ole kommentteja vielä.
Jätä kommenttisi, aloita keskustelu!