Vreli dah stapao se sa hladnocom tamnog predvecerja ostavljajuci obrise na prozorskom staklu.
Drhtavim prstom pravila je nespretne pokrete, iscrtavajuci nepravilne, krivudave linije.
Trag tih linija na obicnom prozorskom staklu podsecao je na njen sumorni zivot,prepun krivudavih staza, uzbrdica i padova sa vrha na dno.
Oduvek je bilo tako. Ni dan danas nista se nije promenilo, razmisljala je.
Osim sto je sada mnogo umornija nego nekad, cekajuci da jos jedan dan, gegajuci se ,polako ode u nepovrat i da je tmina noci prigrli u svoje hladno krilo.
Jutro ce, stidljivo izvirujuci iza brda najaviti dolazak novog dana. Jos jednog u nizu onih umornih i gegajucih, koji nece biti ni lepsi ni veseliji od juce.
Cekace da i on prodje, gledace ga kako odlazi sarajuci po prozorskom staklu kao i veceras.
''Trgni se''-naredi svom srcu.
Pozelela je da zaplace, jer i to je nesto. Znak da je dusa jos ziva.
Suza, medjutim nije bilo. Samo zaledjen pogled na zaledjenom licu.
''Zasto''-ponavljala je u sebi.
''Zasto se vise ne smejem, ne placem, zasto mi je svejedno''?
''Zato sto ti tako zelis'' odgovori joj neki unutrasnji glas
-Ne, ne zelim-ponovi ona.
-Zato sto si se predala, prepustila sivilu i melanholiji.
-Nisam, samo otupela sam.
-Da, ali zato sto TI tako zelis
-Ne ZELIM, viknula je
-Dobro, onda se osmehni-opet onaj tihi glasic izusti
-Ali zasto, nista mi nije smesno, sve je tako bezlicno,nema vise ni jednog osecaja u meni? pobuni se ona.
-Covek uvek ima razloga za osmeh. Samo sto ne zeli da vidi , ne zeli da oseti. Ne ume da gleda.
-Otvori oci i otvori srce,pogledaj mesec kako ti namiguje, pogledaj dole list lipe kako treperi na povetarcu, pogledaj u daljinu kako se grad prepusta zagrljaju noci, pogledaj zvezde kako ti se smese,udahni duboko miris tek napupelog bagrema, zar to nije dovoljan razlog za osmeh''

Jedna suza zaiskrila je u oku i nepsretno tik pored nosa skotrljala se sve do uglova usana.
Za njom druga, pa treca..Padale su slobodno, njihova vrelina topila je bezlicne obrise njenog lica.
Plakala je pogleda podignutog ka nebu, gledajuci mesec kako se sepuri visoko gore.
Plakala je i smejala se, dok je srce u grudima ludacki udaralo.

-Ziva sam, rece samoj sebi. Moja dusa je ziva.
Da, zaista, razlog za smeh uvek postoji. Samo ako zelimo da se smejemo.
Razlog za srecu uvek postoji, samo ako zelimo da joj se prepustimo.
Srecna sam sto veceras udisem miris napupelog bagrema, sto flertujem sa mesecom i namigujem zvezdama.
Srecna sam sto sam ziva.
Sutra cu biti jos srecnija
Jer sutra je jos jedan novi dan.
Ne sumoran, ne spor nego LEP
Da, bice takav, jer sam ja tako odlucila-rece naposletku samoj sebi i sa osmehom na licu ,zatvorenoh ociju prepusti se zamoru tisine.

Tykkää! 22