Osmehom, sa lica namrgodjenih ljutnju brisem.
Osmehom usahlim ocima vraćam sjaj.
Osmehom,tugu teram i prkosim smicalicama koje zivot sprema.
Osmehe darujem i osmehom osmehe mamim.
Jer, iskren osmeh, vredi cesto vise od hiljade reči.
Osmeh, nenamešten i čist, lako prepoznatljiv,topliji je od zraka sunca, sjajniji od najsjajnije zvezde, vredniji od najskupljeg poklona.
Osmeh,onaj sto razgali srce, sa čela izbriše bore i natera usne onoga kome je upucen, da se i same razvuku u jedan takav.
Samo iskren osmeh telo snaži, samo iskren osmeh pozitivnom energijom dusu krepi.

Znate na koji osmeh mislim? Ne na onaj '' u inat'' drugima,ne ni onaj namešten da bismo dokazali da smo srećni. Ne ni onaj reda radi, površan, sto na grimansu podseća.
Na onaj topli osmeh mislim, onaj od koga se ne ''razvuku'' samo usne,vec onaj kada se i oči i lice i nos i uši i duša i srce smeje.
Jedino takve osmehe delim,onima koji su osmeha vredni i kojima osmeh treba.
Jedino takve osmehe i primam. Od onih drugih, laznih, samo okrenem glavu.

Tykkää! 29