Prvo rec dve o moralnim normama drustva i pojedinca.
Moral je objektivna društvena pojava koja je određena skupom pravila ili normi koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice.
Moral pojedinca je subjektivan, a moral zajednice u kojoj on zivi je objektivan.
Pojedinci se uglavnom trude da njihov subjektivni dozivljaj morala bude u okvirima objektivnog.
No ima i slucajeva kada se ne podudaraju.
Za nepostovanje moralnih normi ne postoje zakoni i kazne drzave ali neprihvatanje drustva svakako.
Moral je nastao u ljudskom društvu, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama gde je bilo potrebno uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu nalaženja rešenja za to, formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala je filozofska disciplina koja se zove etika.
Tako je bilo nekad..:)
A danas..Danas se javljaju zagovornici da je pojam drustvenih ili moralnih normi nesto sto su ''izmislili nesigurni ljudi, ljudi koji nemaju svoj zivot, koji ne znaju da uzivaju, koji se na norme samo ''vade''?!
Hmm..Onda su Sigmund Frojd, Niče ili cak Platon koji su se toliko trudili da ''povezu'' skupove normi i definisu moral bili samo neki ''frustrirani jadnici'' koji nisu umeli da zive i uzivaju nego su definisali neka bezvezna pravila u nedostatku sopstvenog zivota..

Salim se, naravno i na svu srecnu pojam morala ne dozivljavamo bas SVI kao neku izmisljenu frustrirajucu formu koja nas sputava.
Inace, kako ce da se ponasa bilo ko od nas izbor je nas samih. Ali ne mozemo traziti od okoline da prihvati i ono sto je drustveno neprihvatljivo, samo zato sto smo mi odlucili tako.
Ako smo vec odlucili, da izadjemo iz okvira, cemu onda traznje greske u drustvu?
Prema tome sami odlucujemo kako cemo ziveti, ali neprihvatanje u drustvu ne mozemo pravdati time sto ''ljudi nemaju svoje zivote pa vode tudje,ljubomorni su, zavidni i sl''.
Ako ste dakle odlucili da rasirite svoja krila (ili mozda ipak noge) i da dotaknete slobodu , slobodni ste da ih sirite koliko god puta zelite i koliko god dugo mozete, slobodno iskocite iz svih drustvenih i moralnih normi, ali ako jednom ipak kada vas ''krila'' zabole pokusate da se vratite ne trazite opravdanje za neprihvatanje u drustvenoj zajednici tj okruzenju u kome zivite nego u sebi.
Ne ocekujte da se moralne norme potru samo zbog vaseg sirenja krila zarad slobode.
Biti slobodan znaci imati mogucnost izbora.Ako pak pod slobodom smatrate zivot van svih okvira,bez kriterijuma i bez biranja po principu daj sta das da li ste vi stvarno slobodni?
Mozda robujete ipak sopstvenom osecaju nesigurnosti koji nadomescujete biranjem zivota van okvira da bi ste time istakli sebe?
Mislite da drugaciji znaci uvek poseban?
Poseban da, ali nije svaka ''posebnost'' pozitivna, to valjda znate.

Dakle, jos u vreme prvobitne ljudske zajednice pojedinac je uskladjivao svoje potrebe prema potrebama drugih, svoje ponasanje prilagodjavao zajednici u kojoj zivi a danas je sve vise onih koji ne haju za to da li svojim ponasanjem remete sredinu u kojoj zive, rade ili trenutno borave.
Danas je sve vise onih koji ne cuju, ne vide i ne zele da znaju.
Danas je sve vise onih koji krivce traze u svima i u svemu osim u sebi..Kritike dozivljavaju kao licne napade,okolinu dozivljavaju kao udruzene grupe nesigurne u sebe koje se udruzuju radi sigurnosti.
Covek od kada je nastao pa do dana danasnjeg je udruzen u grupama.
Radi opstanka, radi druzenja, radi prosperiteta.
Po recima onih koji grupe dozivljavaju kao nesposobnjakovice koji nisu sposobni da delaju samostalno, ljudska zajednica je krivo postavljena jos od samog nastanka?
Drustvo ,ako bi ne daj boze usvojili takve postavke, ne treba da bude drustvo nego horda razulrenih pojedinaca koja radi sta joj je volja ne pridrzavajuci se nikakvih drustveno prihvatljivih nacela.
Znaci li to da smo se vratili cak i iza vremena prvobitne ljudske zajednice?
Sve mi se cini da hitajuci napred u korak sa vremenom ustvari smo sve dalje od buducnosti a sve blize dalekoj proslosti.
Elem , zivite kako mislite da treba, ali opravdanja za sopstvena odstupanja od drustva i zajednice u kojoj zivite ne trazite u greskama zajednice , u svima drugima, u tim ''malim bezdusnim '' ljudima.
Ako vec negde trazite gresku, podjite prvo od sebe.
Jer, na kraju krajeva sigurnost u sebe treba da se temelji na objektivnoj slici o sebi a ne na stvorenoj iluziji.
***********************************************************************
Sta vi mislite o tome?
Da li je tacna ''tvrdnja'' da se grupisu nesigurne osobe radi sigurnosti, ili pak to ''grupisanje'' je posledica zajednickog misljenja o odredjenoj situaciji , pojavi i sl?
Jesu li grupisanja nesto sto je lose ili udruzivanje ljudi je prirodan sled jos od postanka coveka?
Da li su po vama moralna nacela bitan faktor koji je neophodan u ponasanju drustvene zajednice?