Sve to me podseti na neko proslo vreme, neke slicne drhtaje i promrzle prste..

Tada sam na listu papira pustila svoje srce da pise..Da recima toplim otopi sve one ledenice skupljene na njegovim rubovima..

Pisalo je srce, drhtalo i topilo nakupljene sante leda..A one kao bujica krenuse iz moga oka,spustise se tu pored nosa i zaustavise na rubu usana...Da, bas tu...Da izbrisu tragove...Dalekog..Proslog..Ne...ne proslog-cuh kako vristi moje srce...On je tu..sadasnji..i buduci...Dalek..a opet..ima ga u svakom pogledu, osmehu..svakom fijuku vetra i kapi kise..Imace ga i u prolecnom zraku sunca...u mirisu procvetale lipe...Uvek ce postojati nesto sto ce me podsetiti na njega...

Eto,setih se sada tih mojih stihova...Htedoh da ih prepisem...Ali ipak necu..

Nije fer da mucim ljude da ''kopaju'' po Netu..da gube vreme da traze da li je i gde vec napisano..:)..I da otvaraju lazne naloge da bi mogli da nam prenesu svoja otkrica..Ne,ipak ne bi bilo fer..

A za sve je kriva Kosava..Fijuce,lupka mi u prozore..Kao da me podseca...Budi secanja..Na neko proslo vreme....Na onoga kome sam pisala svoje stihove..Na promrzle prste i smrznuto srce..

I sve je isto kao nekad....Cak i srce jos uvek isto treperi.......Samo sam ja koju godinu starija..Jedino po neka bora na celu znak je da vreme ipak ide..Svojim putem..

Htedoh...Ali ipak necu...Kao sto se i mnogo puta u zivotu mnogo cega odricem...Zbog drugih..

Ovde ne kosta nista...U zivotu Da...Nekada bude preskupo...Ali platim..Sakupim i poslednje ''dinarcice'' svoga srca i platim tudju srecu....A za svoju..pobrinucu se onda kada svi oko mene budu srecni...A i ko zna, mozda ce i mene nekad neko ''castiti''