Prevlačim prstima po ivici kreveta

Vijam sopstvene misli

Pokušavam da od njih napravim nekakav grfikon,dijagram

Ne ide

A onda pokušavam da ih odložim za naredni dan

Ne ide ni to

Shvatam da će borba bez predaje trajati dok ne svane

Upijam zvuke tišine kao sunce tamne oblake

Rovarim po njima kao kćer sudbine

Poklanjam im osmeh bestidnice

A tešku sam borbu sa tišinom vodila

Terala je,klela,sa njom na dvoboj hodila

Grila je,milovala

Pa je onda teškom mukom ostavljala

Još joj brže se u zagrjlaj vraćala

Ti si uvek bio tu

Kao kada krene po zlu

Nestvarno biće

Gospodar tananih osećanja onih što srcem Ti niti pletu

Početak večnosti

Večnost kraja

Mit Grčkog Boga isklesan rukama veštog vajara

I uvek si se smešio

Stavljao mi glavu na reme

Usnama me tešio

Nikada nisi nestao

A nagledao si se Ti svega i svačega

I palih kopja i minulih ratnika

Napio si se suza što solju dušu nagrizaju

Bio si tu čak i kada su svi otišli daleko od mene,u sopstvene svetove

Danima si mi sate i minute krao

Noćima si mi na jastuk glavu kraj svoje spuštao

Brojao mi perlice prošosti

Nizao nade budućnosti

Nikada me nisi napuštao

A ja sam Te terala

Kao kakvog osuđenika

Pa Ti svakakva imena nadevala

Bojala se da Ti u lice pogledam

Ćutala dok zoveš mi ime

Sada sam koplja bacila

Osmehom nemim Te pogledala

Sve Tvoje priče saslušala

Prigrila te uz sebe

I konačno shvatila...

Nije potrebno sa Tobom se boriti

Niti u tvome plamenu izgoreti

Tebe samo treba voleti

Spusti mi sada spokoj u krilo

Poljubi me za laku noć

I prekrij tihim tonom

Pa snevaj pokraj mene

Ratniče moje tišine.

Tykkää! 6