Pitam se gde si ti

dok mom čelu

porub stvara seta anđela,

dok vlaži moje oči,

i valja usne,

cepa haljine,

pa bodri talase?

Raspojasani prsti moji

ognjeni ždrebci,

tebe čekaju.

Modre šljive, prezrele

zavodljivo

šalju osmeh tvom rebru.

Žena u čežnji traži odgovore.

Bradavice moje pišu pisma duga

i ne daju ih

jer sve ih već poznaješ,

a misli moje

ostaju zaključane.

Kada mi san na oči donese košavu,

i izgoni silnog vranca

sa isukanim mačem

iz nekog moćnog skrovišta,

pozivam stare Bogove

da povedu me u tvoje svetove.

Stižeš mi kao kraljici

utopljenoj u purpurni vir

da skupa srčemo sok damarima,

pa ponovo bežiš!

I opet mi so u očima

probuđenim i već budnim,

zažerenim u spoznaji

da tu si negde,

skriven u mojoj blizini...

(Bošković Vesna)

Tykkää! 4