Jako lepa i poucna prica...vredi je procititi...odvojite 5 minuta,mozda se nesto i promeni :)))

Cesto mi se tvoj lik pojavljuje u snu. To andjeosko lice koje i nakon toliko vremena ne mogu izbrisati iz glave, iz srca u kojem si ostao urezan zauvek. Osecam te pod kozom, kao da mi umesto tople krvi ti teces kroz vene, kao da nikad neces nestati!
Uvek se iznova pojavljujes u mom snu na trenutke koji traju poput vecnosti, jer u snovima si tako savrsen, nasa ljubav je savrsena...zelim da to traje zauvek.
Nekoliko trenutaka me preplavljuje osecaj da sam tako zasticena, voljena. Medjutim, ubrzo shvatim da sam u stvarnosti naivna devojka koju si lagao.
Pitam se, kako neko moze povrediti osobu za koju je uvek govorio da je voli i pricao sve price u koje sam poverovala, a bile su samo reci koje ti nisu i nece znaciti bas nista. Verovala sam ti, jer sam bila zaljubljena, a ljubav je uvek slepa.
Ti si to vesto iskoristio. I sada se plasim pomisli da me je izdala osoba koju sam volela najvise od svega, kojoj sam se divila, a tako si me razocarao.
U tvoj zivot je dosla ona koja ti mozda znaci sve, al to nije vazno. Za tebe sam bila samo broj...jedna devojka koja te iskreno i ludo volela. Al tako je to uvek bilo u zivotu. Zaljubljeni su uvek patili, bili ostavljeni, prevareni!
Zasto te ne mogu jednostavno zaboraviti? Ne znam, ne mogu se boriti protiv sebe, svog srca, previse sam slaba. Znam da ovu prazninu koju osecam, koja me svaki put skrsi, polomi sve u meni mozes samo ti ukloniti.

Dragi moji mama i tata!
Nemojte se ljutiti sto sam ovo ucinila i nemojte plakati...ovo je bio moj izbor, a vi niste nista krivi. Znam da bi mi sada rekli da razgovaram s vama, no da sam ja to mogla, ne bi bilo ovako kako je, zato samo procitajte pismo.
Ja sam napravila ono sto mi je um nalozio, a srce htelo jer trpeti vise nije moglo svu onu bol koju su mi zadavali ljudi, ako ih mogu uopste tako nazvati, svojim recima i delima...
Dok nisam izasla iz svoje caure mislila sam kako je svet jedno predivno mesto i jedva sam cekala da i ja udem u njega, zauzmem se za sve te ljude koji cine nas svet.
No onda kada sam izasla u svet, vidjela sam sto se zapravo dogada...ljudi nisu imali nijednu lepu rec za druge ljude, trazili su samo kako nekome napakostiti i uvriediti ga...nebom nije letela sreca, kako sam ocekivala, nego je nebo bilo prekriveno tamnim oblacima mrznje, neljubaznosti, svadje....
Umesto prekrasnih pticica koje bi letele nebom i razveseljavale me svojom prekrasnim pesmom, cula sam samo teske reci. Svaki me dan srce sve vise i vise bolelo, svaki dan sam imala u srcu zabodenih sve vise i vise ostrih maceva koji su razrezali moje srce na hiljadu komadica, a ja bez srca vise nisam mogla ziveti!
Ljudi nisu vise ljudi, sada su zveri, opasne zveri...i vise se moramo cuvati njih nego pravih zveri...
I znam da mi je BOG s razlogom dao ovo telo, Bog je imao plan za mene, ali duh u meni je posato nemiran, ovo telo mu je postalo tesno i vise ga nije moglo trpeti, bas kao ni ja, jer mu se mnogo ruznih stvari dogadjalo bas zbog tog tela...
Duh je pozelio izaci...pobeci...nestati.