"...Mislim da je bilo dosta poricanja i ćutanja. Nisi hteo reći, nisam htela reći ja, a oboje smo dobro znali zašto smo zajedno. Nisi mogao imati nju, pa si se zadovoljio mojim telom, mojom dušom i mojim srcem. Znam. Znala sam od samog početka da si moj dok si budan, a njen kada utoneš u san. Nisam čak ni znala da sve ovo mogu reći naglas, pred tobom, pred njom. Boli, priznajem. Ali dovoljno dugo sam te volela i nadala se da ćeš me napokon videti, da ćeš otvoriti oči. Međutim, prolazili su dani, meseci, pa i godine. Volela sam te. Volim te i sada. Ali ne mogu ti više biti ni prijatelj. Jednostavno sve ovo je jače od mene. Sve ovo je jače od celog univerzuma. Razumem te. Razumem vas. Opraštam ti, ne zato što sam ja dobra osoba - nisam - već zato što će meni jednom trebati oprost. Lakše ću skupiti snage da kažem oprosti kada znam da sam oprostila..."
Ei ole kommentteja vielä.
Jätä kommenttisi, aloita keskustelu!