09.07.2015
51, Beograd, Serbia
Večeras u dubini moje duše,,,jedna je priča koju u reči ne mogu pretočiti….Jer postoje reči,,,koje izgube značenje,,,kad se prenesu na papir,,,reči koje se drugačije u duši čitaju…Znam,,,reći ce neko,,,ali kakva je to priča koja je ostala neispričana,,,takva priča kao da i ne postoji...Ali da dragi moji,,,postoji,,,itekako postoji...To je ona priča što kao grumen soli u grlu stoji,,,ona priča što nas odvodi u polja nesanice,,,ona priča zbog koje će noćas mnogi prozori,,,do kasno u noć,,,ostati osvetljeni...Možda tako uspeju pobediti tamu unutar sebe,,,tamu unutar duše..
Naslanjam lice na prozorska stakla,,,uzdah mi se iz grudi ote,,,moju priču puštam da se bez reči iz mene izlije,,,,očima zamućenim od suza,,,posmatram svetla grada I pitam se,,,bože koliko ce priča večeras ostati neispričanih,,,,koliko ce ljubavi ostati neostvarenih,,,koliko suza iz očiju prolivenih... C/P
9 näyttökertaa
Ei ole kommentteja vielä.
Jätä kommenttisi, aloita keskustelu!