Pod kapcima mi diše čitava Evropa.
Sedim u kafiću na Montmartru i ispijam belu kafu sa pokoricom od cimeta i šećernom glazurom u okrnjenoj šoljici sa sivim vukom.
Berem ruzmarin u šumama Minhena dok mi nad glavom pleše čempres a prsti mi miršu na smokve.
Crtam siluete para koji je neparan i koji se traljavo voli na stepenicama hamburške železnice.
Savijam šake u dzakove pšenice i u njima tražim zvezde padalice.
Pridržavam vrata Puškinu.
Stavljam šaku bagrema u šolju na trulom simsu.
Puštam pogled da se gubi na kaldrmi Istanbula, u maramama boje juna.
Prelazim prstima po Tvojoj ključnoj kosti koja je zaista ključ.
Slušam kako zvuči lepet krila Galeba Dzonatona Livingstona u Barseloni.
Zapošljavam se u fabrici za pravljenje žvakaćih guma i duvam balon u obliku Rubikove kocke.
Ispisujem mastilom na kolenu slova nemačke abecede koja se više ne koriste.
Sakrivam lastavicu ispod amsterdamske punđe i skidam ukosnice da se ptica ne povredi.
Kupujem gramofon u Atini i stavljam na na njegov vrh konac ‘mesto igle.
Zarivam nokte u mesec.
Spuštam brodić napravljen od paus-papira u Jang-Cen-Jang i gledam kako nežno tone.
Kupujem praznu krofnu i čašu hladnog mleka u brvnari povrh La Karbijera.
Tešem sto od trešnjinog drveta uz pomoć Vase Ladačkog .
Spuštam na njega olovku i tufnastu činiju sa dzenerikama.
Otvaram atlas, gutam koštice, putujem.
Ei ole kommentteja vielä.
Jätä kommenttisi, aloita keskustelu!