Ovu pesmu sam napisala,da nikad ne zaboravimo sta je bilo te 1999 god... I da se nikad ne zaboravi nesreca male Milice,koja ce zauvek ostati u nasim srcima! NEKA TE ANDJELI CUVAJU!!!
 Cuju se samo sirene,i tisina,koja odzvanja u glavi ljudima...
Cekanje smrti,bola i tuge,cekanje srece neba i duge...
cekanje da bude bolje,al nema nista od toga,
ovde vise ne pomaze ni sloga...
Deciju igru prekide krik,radosnu graju
zameni saput tih... sve je postalo tamno i sivo,
sve sto je bilo divno,vise ga nije bilo...
Sve ulice puste ostadose,
sve nade,masta postadose....
Ovim gadovima ni smrt dece nije dosta,
i sto su srusili 32 mosta,sto su
srusili bolnice i skole,sto su srusili decije snove...
Al vratice im se sve polako,
plakace oni kao sto niko do sada nije plakao...
Vratice im se svaka suza,svaki jecaj,svaki krik,
al njihov glas tad za nas postace tih,
zvace nas upomoc,al tada cemo mi imati moc...
Neduzni andjeo je prerano odleteo,
odleteo i pre nego sto je poleteo,
odsekli mu krila,zabranili da zivi,
a bila je tako mala i mila,
a njih za to sada niko ne krivi..
I dalje koracaju kroz svet kao sila,
a niko se ne pita sta je nama mala Milica bila...
Ostace secanje na nju zauvek,
nas andjeo cuvar bice uvek...
Neka se sada gore,na nebu smeje,
neka sada Bogu dusu greje...
A mi cemo isterati pravdu zbog nje,
precicemo prepreke sve...
Koliko god godina da prodje,
koliko god novih naroda da dodje,
mi cemo uz Srbiju zauvek ostati,
i ponosno cemo njen andjeo cuvar postati!!!