Cesto se pitam da li zivimo da bismo radili ili radimo da bismo ziveli.

Mozda neki misle da se samo u Srbiji zivi da bi se radilo, ali pitajte jednog Abramovicha koliko vremena provede na svojoj jahti, a koliko u kancelariji.

Nije da mi ne prija, ali se pitam da li ce i kada dodji vreme da uzivam u proizvodima tog rada i truda.

Naravno, prednost svega toga je ta, sto radim ono sto volim, ali uvek moze da dodje do prezasicenja, narocito ako se radi i po 24h dnevno...