19.05.2011
44, Beograd, Serbia
Svaki moj korak, davno je postao tvoj,
svaka zelja za zivotom se pretvorila u broj,
ulice, kuce, telefona, novca, zelja,
a sve se menja i sve vise nije tako sjajno,
propadam slavno, postao sam kenkav,
a nikad nisam bio takav, bio sam jak, bio sam borac,
umetnosti tvorac, pun zelje da zakoracim hrabro u novi dan,
a onda dosla si ti i odnela svaki moj san,
a sada budan docekujem dan, i plasim se kada ostanem sam,
plasim se tebe i toga da cu te sresti u gradu sa nekim drugim,
pa se trudim da ne izlazim a vreme prolazi i nista me ne ispunjava,
postajem bleda pojava, nistavan lik, ne mogu da sastavim ni jedan stih a da ti nisi u njemu,
i to je u redu, ali me boli, i smara, koliko treba para, genge, novca da ne budem vise ovca koja ide za tobom, kumim te bogom, reci da platim, i da voznja dalje krene....
bez tebe, bez mene, ali bitno da se vozim, odajem prozi, poeziji i stihu, divim svom savrsenom liku i da gledam buducnost sa nekim kome je do mene stalo, ni puno ni malo, taman kako treba...
pa da letimo zajedno put neba...
76 näyttökertaa
ovo mi se bas dopada *THUMBS UP*
Inace me podseti po stilu na tekstove Beogradskog sindikata
mislim da gresis, nije sindikat