ona je bila nesto nedostizno, divno, boginja kojoj sam se divio i stalno je snio, ona je bila, snaga koja mi je nestala davno, ona mi je bila, jedino stvarno, emotivno moje, dok snovi se roje i cekaju javu, ja stojim sam u svom hramu icekam da primeti da ja postojim, i da se bojim da ne budem pored nje, a ona ima sve, ima nekoga sa kim je vec dugo, ima ljubavi cudo, i dete koje je andjeo njen, ima zivot, ispunjene sne, a ja sam tamu, jer nije kraj mene, bol koji rastura svaki pokusaj da zakoracim dalje, ali i dalje se nadam, zelim i volim, njenih se strahova bojim, o njenoj ljubavi potajno mastam, svaku njenu gresku prastam, i zato je pustam da leti gde zeli, jer njeni su letovi smeli....

Tykkää! 6