Da li sam budan pa budan sanjam korake tvoje,
Kao kapi kise, iz prva glasno a onda sve tise…
Kao da si tu, nadamnom bdijes,
u tamnoj sobi vesto se krijes,
ja osecam tvoje prisustvo, tvoj miris, disanje tvoje,
I tvoje srce sto kuca sve jace,
Cujem suzu sto pada iz oka dok place.
Tad trgnem se snazno,
Protrljam oci, nicega nema,
A znam da ces doci, onog casa kada me prevari san,
Znam bices opet tu I necu biti sam…
A snova nemam, oni su za srecne,
Samo agoniju I patnje, jer one su vecne,
Ma gde da pobegnem, na drugi kraj sveta,
Od sebe ne mogu, eh kakva steta…
Utehu trazim u jeftinim porocima, obilnim obrocima,
Cinicnim komentarima I drugim laznim stvarima…
A onda opet nastupi noc I pitam sebe opet:
Da li sam budan, pa budan sanjam korake tvoje…

Tykkää! 6