Некад давно се срели се први пут у историји човечанства, човек који ником и ничему није веровао и човек који је свима и у све веровао. Ни први ни други нису били превише срећни, јер је први био сам а други усамљен. Наравно, никаквог разумевања није било међу њима, јер што год би први рекао други му је безпоговорно веровао, а што год би други рекао, први би посумњао, што је значило и у сопствене речи које је други изговарао. И тако живећи, сваки у свом свету и на свој начин отишли су сваки на своју страну и својим путем.

Ипак, њихов сусрет је оставио трајни ожиљак на човечанству и вечну поделу, јер један је кренуо путем разума и сумње што је основно правило науке, а други путем емоција и вере. Истина је остала на пола пута између њих и како су се одмицали, бивала је све даља и даља.

Tykkää!