27.09.2018
56, Novi Sad, Serbia
Šta reći o danu koji tek počinje?
Prvo se zahvalim Bogu što sam se probudila.
Zatim lagano, kao na prstima, spustim se dole.
I kupim nešto da "ubacim u kljun".
Kao što su smokve.
Obožavam smokve.
I kupim čaj.
A tea for two, a two for tea, što bi rekli Englezi.
I mislim na sina.
Da li je dobro?
Je li gladan? Žedan?
Fali li mu nešto?
Meni, hvala bogu, za početak ovog hladnog jesenjeg dana, ne treba više od saznanja da smo oboje dobro.
Pogledam u sunce i dovoljno mi je.
Ala sada idem u kaputu.
Jesen je, ali i zima.
Sunce ima i zube.
Imam i ih ja.
Da li sam zbog toga slična Suncu?
Pitam se.
Odgovora nema.
Kako jedan čovek može ličiti na Sunce?
Nego, eto tako, ponekad sebi postavljam neka čudna pitanja.
Šta ću kad sam radoznala?
Pozdrav za sve radoznalce, ako ih još ima!
40 näyttökertaa
Naravno,kad nam je neko drag u srcu, nema zime, isto je kao da nas sunce greje. *ROSE* *DRINK*