Srećo sekina,

Uki ti je juče dobio devetku iz onkologije. Razbio, bre. Kao tetka u svoje vreme. Svi smo se razduševili.

Zovem ga svaki dan, a njemu smeta. Majku mu njegovu, kako ne može da shvati da sam ja tvoj broj 4 na brzom biranju zamenila njegovim, dok mi se srce cepalo. Broj iz imenika ne mogu da obrišem. Brisala ga, ne brisala, ionako sam ga uvek znala i znaću ga doveka. Znaš mene i moje slonovsko pamćenje.

Zaslužio je da mu opleteš takvu jednu vaspitnu da to nije normalno. Ali, srećo moja, kako da mu opleteš kad nisi tu?

Sekana moja, kome ću sad da ispričam šta mi se dešava? Koga ću da okrenem da prekratim vreme dok čekam Igiju da ode gore u stan kod Tate po nešto? Ko će da me voda po buvljaku i odluči koja mi od haljina koje probavam bolje stoji? Ko će ispod crne zemlje da mi pronađe lek, kao što si mi zimus našla onaj?

Granate ruke, kaže mama dok kuka za tobom.

Lepotice moja, na svetu te nije bilo.

Sutra ću, ako bog da zdravlja, otići ili u crkvu ili sa Banetom u manastir, ako on bude mogao.

Ljubljena moja, kaži mi kako da za tebe zapalim sveću dole? Uvek sam za tebe palila posebnu sveću. Nikad nisi bila u onom "za sve žive". Ne. Imala si svoju sveću.

Kaži mi gde u sebi da nađem snage to da uradim?

Ti da budeš dole?

Pa to jednostavno ne može biti. Ne može biti i tačka.

Srećo moja, ugovorila sam PVC prozore. Sve zajedno, hiljadarka. Neka. Vredno je to tih para.

Spremila sam 4 tvoja albumčića i odsad ću da ih nosim sa sobom, da imam ljudima da te pokažem.

Ali tvoj sjaj, tvoje oči, tvoj, smeh, tvoju harizmu ne mogu da opišem.

Ti si se jednostavno morala doživeti.

Taco moja mila, predraga, ponosna sam što si mi baš ti bila sestra.

Hvala Bogu što mi te je poklonio, a za ovo što mi te je sad uzeo moraću s njim debelo da se razračunam!

Tykkää! 22