Сама сум. Дува пријатно ветре и ги гали моите коси... но не и ТИ. Го милува моето лице... но не и ТИ. Ме обзема целосно и ме воздигнува високо... но не и ТИ. Ме прави да се чувствувам среќна и исполнета... но не и ТИ.
Се прашувам: Каде си? Дали си добро... пред сè - жив ли си? Те нема, како да испари. Барем јави се! Знаеш, јас постојано мислам на тебе, дури и кога сонувам. Но, таму е поинаку! Со денови те нема да се јавиш... (о, Боже колку ми недостигаш). Чувствувам фали дел од мене, можеби се…
Ste čule li nekogaš kako velat za nekogo deka e - običen mal čovek? Ne veruvajte. Takvi ne postojat. Sekoj čovek e samiot po sebe čuvar na biseri: vo rapavata školjka se krije nekoja ubava tajna, prikazna, iznenaduvanje…Samo treba da se nurka dlaboko i da se bide strpliv. Puštete go čovekot da se otvori. A potoa mu se zablagodarite što so vas go podelil – svoeto skrieno blago.
Еден ден и вам ќе ви се насмевне среќата.Не заборавајте дека ќе дојде и вашиот среќен миг.Не бидете нетрпеливи и не лутете му се на животот.Чекајте без завист кон другиот.Ако научите сакајќи да го живеете животот,ќе знаете што треба да сторите за да бидете среќни.
Žene su kao lutke...Možeš se igrati njima kako želiš i baciti ih kad poželiš !
Ali, znaš šta ? ...Pravi muškarac se nikada ne igra lutkama...
Еден ден една млада девојка се учила да вози заедно со нејзиниот татко. Возејќи по патот заврнал силен дожд. Младата девојка го прашала татко си: “Што да направам сега?“ Нејзинот татко на ова одгворил: “Само продолжи да возиш“. Автомобилот почнал да оди се повеќе и повеќе кон едната страна, носен од силниот ветер, а невремето станувало сè полошо и полошо. “Што да правам?“ – повторно прашала девојката. “Продолжи да возиш“ – и одгворил нејзиниот татко. После неколку метри возење, младата девојка забележала други автомобили кои се движат без контрола и уште повеќе се уплашила. Таа му рекла на татко…