Волео сам јаче од Сунца које греје.

Желео сам те и кад уморно срце престане да плаче.

Патио више него што ми је Бог дао.

Писао песме као молитве понављао.

Вапај душе ,крај ,да ми некада поновиш стих.

Сви су те волели а ја љубио попечених усана.

Никада један о стотине никада један од њих.

И  једнога дана кад будем пуст и слободан срећан сазнаћеш прва.

Patīk 12